i

esg logo

У продужетку поставке изложена је ношња XIX века у књажевачком крају. Ношња у Тимоку и Заглавку знатно се разликовала од ношње у области Буџака. Свака је имала своје специфичности и посебан развој. У Тимоку и Заглавку у XIX веку и првим деценијама XX века женску ношњу карактерисало је чешљање косе „у трвеље“ с умецима од вуне или конопље, покривање главе превезом- убрадачем, дугачка везана кошуља преко које је ношена сукња отворена целом дужином и горњи вунени хаљеци, међу којима се истицао зубун са богатим везом. Мушка ношња била је претежно од природног смеђeг сукна клашња. Чакшире „беневреке“ и „гуњче“ са рукавима употпуњавали су конопљана кошуља, вунени појас, шубара, богато орнаментисане двопређне чарапе и опанци. У Буџаку се, све до тридесетих година XX века, женска ношња одликовала дугачком платненом кошуљом, поврх које се облачило „сукно“- непросечена црна сукнена хаљина без рукава, ткана пречега и појас, на глави бела марама „забратка“. Мушка ношња израђивана је претежно од белог сукна и украшавана црним вуненим гајтанима. Преко одела огртала се кабаница са капуљачом коју су, као и кожне „скорње“ на целом књажевачком простору носили претежно чобани. У изложбеном простору су примери народне ношње у Тимоку и Заглавку са краја XIX и почетка XX века, то су: опанци, свакодневна ношња, женска хаљина „Литак“, копче (пафте-накит за женски појас), мушка кошуља, вунене рукавице, женска хаљина „зубун“, женска памуклија „грудњак“, мушка кошуља, женски зубун из Зубетинца XIX век, пафте са краја XIX века, двопређне чарапе. Народна ношња

Први помен Гургусовца потиче из XV века. Записи из XVII века говоре о положају Гургусовца на Великом и Малом Тимоку, о турском утврђењу ограђеног палисадима, о варошици која има 46 турских и 120 хришћанских кућа, две џамије, две кафане, два хана и већину дрвених кућа. Турци су освојили Гургусовац 25. септембра 1436. године, а Срби га ослободили, и са осталих шест нахија, припојили га Милошевој Србији 1833. године, формирањем трговачко – занатске чаршије. На велико задовољство Гургусовчана, кнез Милош је 17. јануара 1859. године по повратку из Румуније, наложио да се спали и до темеља уништи злогласна Гургусовачка кула „Српска Бастиља“, а захвални грађани у његову част Гургусовцу су дали ново име – Књажевац. Законом о местима 1866. године Књажевац је проглашен варошким насељем. У XIX веку тече процес формирања грађанске класе. При томе се врши међусобно прожимање градског становништва и досељеног сеоског становништва, са свим одликама народне културе и патријархалног живота породице. Грађанску ношњу чини кошуља, марама-шамија, појас бајадер, дуга сукња, либаде, бареш трака ухваћена граном или столоватим прстеном, уз уплетене кике. Временом грађански сталеж прихвата нове материјале и кројеве европске моде. Мушку ношњу чине исти елементи, само европског кроја. То су памучна бела кошуља, панталоне од штофа, прслук, капутић - сако или фрак, шешир полуцилиндар. Фотографије града Књажевца прате ову поставку као и предмети који су красили градске куће; сет за чај, рам за огледало, двоглед, дечије играчке. Збирка градске културе обухвата и ношњу XX века, женску свечану хаљину и женски комплет који чине костим и тергал сукња, доњи веш и спаваћица за прву брачну ноћ. Грађанска ношња

Знаковни језик