i

esg logo

Посета почиње картом општине која приказује бројне регистроване локалитете књажевачке општине. Археолошки предмети су изложени у витринама на основу периода којима припадају.

 

1.2.1Nozici

У првој витрини изложени су артефакти из периода палеолита (старије камено доба), које обухвата приближно 3.000.000-9.000 г. пре н.е. Артефакти су пронађени на локалитету Бараница код Књажевца. То су примери три кремена ножића. Отприлике после 120.000 године пре нове ере, током средњег палеолита, долази до усавршавања израде кремених алатки. Оруђе сада има финије оштрице. Изложене алатке су се користиле у свакодневном животу, на пример, у лову, за обраду меса и израду других алатки и најстарији су налази са територије наше општине. 


У продужетку изложбе налази се макета неолитског насеља коју је израдио Васил Тодоров. Ово насеље је припадало старчевачкој култури (VI-V миленијум пре нове ере). Налази се на локалитету Валуге код села Јелашница на десној обали Јелашничке реке. На овом локалитету утврђено је постојање земуница поред којих су откривене радне површине поплочане речним облутком. За период неолита (млађе камено доба) карактеристична је појава сталних насеља и самим тим седелачког начина живота, за разлику од претходног периода и номадског начина живота. Током овог периода развија се сточарство, земљорадња и производња керамичких посуда. У периоду неолита мења се и начин исхране, користе се керамичке посуде за кување хране и складиштење житарица.


Фрагменти керамике - Неолит - Дубрава


У другој витрини
су предмети са локалитета Валуге и Дубрава I, то су: сечива, камене секире, керамички амулети, сликана керамика, керамика са impresso орнаментом, барботин орнаментом. Impresso орнамент је карактеристичан за неолит (6.500-4.500 г. пре н.е.) назван је према начину украшавања керамичких посуда утискивањем прста и нокта. Барботин орнамент се добија превлачењем прстију или комада дрвета преко претходно нанесеног слоја глине, па се тако добијају пластична ребра различитих дужина и правилности, која се групишу у вертикалне и ређе у хоризонталне, косе, степенасте и угласте системе.

 

 

 


Статуета

 

У трећој и четвртој витрини су предмети из енеолита (бакарног доба, 4.500-2.500. године пре н.е.) са локалитета Кожељ, Шкодрино поље, Равна, то су примери: камених секира, сечива, пршљенак за вретено, коштано шило, две керамичке статуете, култни предмети, керамичке посуде. Енеолит означава период ране металургије бакра. Временски обухвата период V-III миленијума пре нове ере. Овај период карактеришу културе са јакoм неолитском традицијом и ретким налазима накита и оруђа од бакра. Експлоатација бакарне руде у Тимочком басену забележена је на локалитету Рудна глава код Мајданпека. Енеолитска насеља регистрована су у књажевачком крају, у атару села Бањски Орешац, Кожељ, Дебелица, Ргоште и Јелашница. У Књажевцу су регистровани локалитети Бошево-Металоградња и Дубрава. Археолошким истраживањима потврђено је постојање вишеслојног насеља из енеолита, старијег гвозденог доба, антике и средњег века. Откривени су остаци стамбених објеката за чију изградњу је искоришћен речни облутак. Надземни делови били су грађени у техници бондрука, испреплетани прућем. Ово насеље је страдало у великом пожару негде око 4000. године пре нове ере. 

 

 


Бронзана игла

 

У петој витрини изложбеног простора су предмети из бронзаног доба то су: бронзана игла, керамичке посуде, камене секире, камени ударач. Овај период означава раздобље у коме је оруђе и оружје прављено претежно од бронзе. Временски обухвата период II миленијум пре нове ере. Становништво бакарног доба се углавном бавило сточарством и земљорадњом. Формирају се нова занимања међу којима се издвајају занатство и трговина. Акумулација добара означава почетак друштвеног раслојавања и време чешћих сукоба. У књажевачком крају регистровани су локалитети бронзаног доба у атару села Радичевац, Кожељ и Равна. На периферији Књажевца истражен је вишеслојни локалитет Кадијски крст.


Пећински цртеж, атар села Габровница

 

У шестој витрини су предмети који се датују у гвоздено доба тј. последњи период праисторије. Изложене су керамичке посуде: двоухи пехари, зделе и један леп пример бронзаног привеска. Гвоздено доба означава раздобље у коме гвожђе улази у широку употребу. Временски обухвата период од 800. године пре нове ере до краја I миленијума пре нове ере. Насеља гвозденог доба се обично налазе на добро утврђеним узвишењима-градинама. Некрополе чине родовски тумули, а у гробове се полаже оружје, накит и керамика. У књажевачком крају регистровани су локалитети гвозденог доба у атару села Кожељ, Равна, Дебелица, Кална, Ргоште. У Књажевцу су забележена насеља на локалитетима Бошево, Кадијски крст и црква св. Ђорђа.

 


Фибула

 

У седмој витрини налазе се предмети из келтског гроба. Гроб је регистрован на локалитету Перило у атару села Дебелица. Откривена је опрема келтског ратника: дуги мач, фрагменти каније мача, копље, фибула. Ови налази су доспели у Завичајни музеј 1975. године. Гроб је пронађен сасвим случајно, приликом обраде њиве. Претпоставља се да су на овом месту сахрањени остаци спаљеног покојника, припадника Малих Скордиска. Поред предмета из гроба изложене су и керамичке посуде из млађег гвозденог доба са локалитета Timacum Minus.

 

 


Знаковни језик