i

esg logo

1.3.2 Detalj etnoloske postavke zanati

 

 

Следећи део изложбе везан је за занате у књажевачком крају крајем XIX и почетком XX века. Књажевац је имао 450 различитих занатлија крајем XIX века. Након ослобођења од Турака, варош је имала удружење у еснафе, 15 механџија, 12 трговаца и више од 50 занатлија (ћурђија, абаџија, мутавџија, грнчара, кујунџија, терзија, свећара, ћерамџија, дунђера, туфегџија, ковача и других). Новији занати појавили су се тек почетком XX века (кројачи, столари, сајџије, обућари, лимари, опанчари, лекари, бербери, златари, лицидери). Нагло почиње да се развија терзијски и абаџијски занат из којих се временом развија кројачки занат. Кројачки занат јавља се већ од двадесетих година XX века. У етнолошкој поставци постављени су предмети везани за кројачки занат и то су: ћурчијски алат, калупи за шубару, кројачка лутка, ћимбар (метални алат за затезање платна, мушки кожух). Ћурчијски занат је веома стар у књажевачком крају. Од 1910. године до почетка Другог светског рата производња је била на врхунцу. Развој овог заната је посебно погодовао велики узгој стоке у околини Књажевца, нарочито коза и оваца. Ћурчије су кожу куповали од касапа из града и околних села и сами је обрађивали. Правили су мушке и женске опаклије, бунде, кожухе, шубаре, гуњеве, капе.

 

 

ОпанциУ наредној витрини су постављени предмети везани за обућарство које се развијало почетком XX века. Изложени су калупи за обућу, обућарски алат. Опанчари се у Књажевцу први пут помињу 1876. године. Опанчарски еснаф је био један од највећих на овом простору. Опанци се израђују ручно, од говеђе или телеће коже. У почетку се правио пресни опанак, од сирове коже. Израђивали су га сами сељаци, па и жене на селу. Због штетности преношења заразе и незадовољства правих опанчара, сирови опанци су забрањени. Облик пресног опанка је задржан, само је коришћена штављена кожа. Чувени опанчар у Књажевцу био је Драги Милосављевић, који је за свој рад награђен на Светској изложби у Лондону 1907. године. 

 

Знаковни језик