esg logo

Преслица

 

Етнолошка поставка почиње збирком предмета везаних за домаћу радиност књажевачког краја. Значајно место у традиционалном животу заузима женска домаћа радиност везана за израду текстилних предмета покућства и народне ношње. Од прераде сировине до ткања, све се обављало у оквиру домаћинства. Да би се конопља и вуна прерадиле, употребљавана су разна помагала: трлица, гребена, вретено, коленике, разне врсте преслица, мотавило, јеленче и др., а за ткање – хоризонтални разбој.

 


Јастучница

Већина ових предмета се налазе у витринама на почетку изложбеног простора. Основне тканине покућства биле су простирке и прекривачи - „покровица“, черга, поњава, а израђиване су и остале тканине за покућство, разне врсте ћилима, поред осталих и пиротске врсте. Карактеришу се богатством техника, колорита и разноврсних орнамената – геометријских, зооморфних и вегетабилних. У привредном погледу, са антропогеографског становишта, књажевачки крај се може поделити на планински (брдовити) и равничарски део, односно на три целине Тимок, Заглавак и Буџак.

 


 1.3.1.3 Makaze za striganje ovaca

 Висински разуђен и брдовит терен пружао је повољне услове за развој сточарства, посебно овчарства. Обронци околних планина и брда били су плодно тле за гајење лозе, воћа и ратарских култура, док је плодна долина Тимока погодовала житарицама и баштованлуку. Књажевачки крај био је познат по извозу оваца и коза, вуне и коже, качкаваља, ораха, пасуља, вина и угља. У насељима на планинама углавном се живело од сточарства, посебно овчарства. Стада су бројала и по сто оваца. Овце су чуване на „бачији“ - пастирском стану, где су млеко прерађивали у сир или га на мандрама прикупљали и прерађивали у качкаваљ.


Прапорци

Пољопривреда је све до најновијег времена била основна привредна делатност. Главна жита била су раж, овас, а ређе пшеница и јечам. Кукуруз је доста сејан, а веома добро развијено је било и воћарство. У витринама су изложени предмети који су се користили у привреди књажевачког краја, као што су: прапорци, самар, раоник, рало. Виноградарству је увек поклањана одговарајућа пажња и било је развијено у оним селима где су природни услови то дозвољавали. Око 1880. године филоксера („сушибуба“) уништила је домаће сорте. Почетком XX века обновљени су виногради, а у обради и преради грожђа примењена је нова технологија. Основана је Земљорадничка задруга 1927. године, а после годину дана подигнут је Подрум. Предмети карактеристични за виноградарство су: мерни инструмент „широмер“, балон за вино, буклија и џибан. Сви ови предмети су из XIX и XX века.


Знаковни језик